Finansije i Osiguranje - Srbija

Železnice usporile sa reformom i nižu gubitke

Sva četiri železnička preduzeća su 2020. ostvarila gubitak od oko 5,5 milijardi dinara, a pre pandemije, odnosno 2019. bio je 500 miliona dinara manji. Po svemu sudeći i ovu godinu će završiti sa negativnim rezultatom. „Infrastruktura železnica” je u prvih šest meseci imala gubitak od 1,1 milijardu dinara, „Srbija voz” 631,8 miliona dinara, a „Srbija kargo” 317,5 miliona dinara.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su železnice najdalje otišle u reformi u odnosu na druga javna preduzeća. Napravljena su četiri funkcionalna preduzeća sa kojima se lakše upravlja.

– Sa druge strane, železnica se u najvećoj meri oslobodila viška radnika i viška tehnike koja je samo pravila troškove i opterećivala preduzeće. To je ono na šta MMF ukazuje da je dobro urađeno za razliku od nekih drugih preduzeća, poput EPS-a ili „Srbijagasa” – smatra Savić.

Navodi da železnica pravi gubitke zato što više nema ono mesto koje je ranije imala. Izgubila je i tehnološku i ekonomsku trku. Suštinska stvar je što i dalje ima visoke troškove po jedinici prevoza putnika ili robe.

– Broj prevezenih tona i putnika je rapidno pao. A troškovi su ostali visoki, iako je preduzeće reformisano. To je ključni razlog zašto železnička preduzeća ne mogu da funkcionišu kako treba. Mislim da će se situacija, možda ne tako brzo, prilično popraviti kada se završe brza pruga ka Subotici i obnovi pruga na Koridoru 10 od Niša ka jugu. Za barsku prugu se ne zna, jer očigledno nema interesa ni za prevoz putnika, a ni tereta. Železnici će biti potrebne godine, da bi došla u neku poziciju koju je imala pre 20 ili 30 godina i to je razlog zbog koga država izdvaja popriličan novac jer ne možete tako veliki sistem da pustite da propadne – napominje Savić.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su se preduzeća „Srbija kargo”, „Srbija voz” i „Infrastruktura železnica Srbije” u periodu pre izbijanja pandemije suočavala sa smanjenim obimom aktivnosti i padom konkurentnosti. Osnovni razlog leži u zatvaranju pruga zbog radova u okviru planiranih i iznenadnih rekonstrukcija. Tako da je od 2017. do 2019. broj putnika „Srbija voza” opao za četvrtinu, dok je broj dana obustave rada „Srbija karga” učetvorostručen.
Sva četiri železnička preduzeća su 2020. ostvarila su gubitak od oko 5,5 milijardi dinara, a pre pandemije, odnosno 2019. bio je 500 miliona dinara manji

Uz zatvaranje pruga, na poslovanje „Srbija karga” negativno se odrazio i gubitak tržišta pod pritiskom konkurencije privatnih prevoznika. Tržišno učešće ovog preduzeća se u samo dve godine smanjilo za oko 10 procentnih poena, a količina prevezene robe bila je čak 15 odsto niža u odnosu na 2017.

– Posledično, došlo je do smanjenja izvornih prihoda „Srbija voza” i „Srbija karga” za skoro petinu u posmatranom periodu. Pad obima njihove aktivnosti odrazio se i na „Infrastrukturu”, koja održava mrežu pruga i ubira prihode od njihovog korišćenja. Izvorni prihodi „Infrastrukture” smanjili su se takođe za jednu petinu. Sve to je rezultiralo povećanjem gubitaka ovih firmi – navode iz Fiskalnog saveta.

„Srbija kargo” je zbog smanjenja tražnje za svojim uslugama u vreme pandemije, prošle godine prevezao čak 15 odsto manje robe nego u 2019. U još težoj situaciji se našao „Srbija voz”, koji je tokom vanrednog stanja bio u obavezi da potpuno obustavi putnički saobraćaj, usled čega je prevoz putnika u 2020. bio za trećinu manji nego u prethodnoj godini. To se odrazilo i na lošije poslovanje „Infrastrukture” koja je pretrpela novi pad prihoda.

– Izveštaji o poslovanju u prvoj polovini 2021. ukazuju na usporen oporavak železničkog saobraćaja. „Srbija kargo” je za prvih šest meseci prevezao 20 odsto manje robe nego u istom periodu 2019. dok broj putnika „Srbija voza”, premda nešto veći nego u 2020, još za trećinu manji nego u pretkriznoj 2019. Razlog usporenog oporavka železničkog saobraćaja je najverovatnije to što su se intenzivirali radovi na rekonstrukciji glavnih pruga – napominju iz Fiskalnog saveta.

Pošto železnička preduzeća iz svojih redovnih prihoda ne mogu da pokriju rashode iz poslovanja, ta razlika se nadoknađuje iz republičkog budžeta. Za te namene država je u periodu 2018–2020. izdvajala godišnje po 15 milijardi dinara. Najveći deo tih rashoda, oko 12 milijardi dinara, odnosi se na pokrivanje operativnih troškova poslovanja, a manji deo, oko tri milijarde za investicije. Međutim, usled lošijeg poslovanja ove grupe preduzeća tokom pandemije, subvencije iz republičkog budžeta su se povećale za dve milijarde dinara ove godine.

Iz Fiskalnog saveta navode da su se reforme u železnicama usporile na šta ukazuje i postojani gubitak tržišta „Srbija karga”, koji je inače bio najmanje problematično preduzeće u ovoj grupi. Međutim, čak da se reforme u ovim firmama ubrzaju (poboljšanje naplate, optimizacija broja zaposlenih i unapređenje kadrovske strukture), potrebno je vreme da daju efekte.